Zimski san veverice

Veverica provodi svoj zimski san u skrovištu u deblu drveta  Žaba je celo leto skakala po travi. Voda je nije privlačila još od proleća kada je u nju položila jaja. Međutim, čim je došla jesen, siva žaba je ponovo ušla u vodu da bi se sklonila od hladnoće. Na dnu jezera, potoka ili reke žabe se zavlače u mulj i tu, spavajući, ostaju šest meseci. Za to vreme one dišu preko kože, koja ima važnu ulogu kao i pluća. Dok spava u mulju, svi životni procesi u organizmu žabe samo tinjaju, pa joj je potrebno sasvim malo kiseonika. Disanje na kožu joj je tada sasvim dovoljno.  Ribe ne moraju, kao ptice, da odlaze na dug put na jug da bi se zaštitile i preživele zimu. One koje spavaju to vreme provode u svom jezeru ili reci. neke se sakupljaju u jata i zavlače u mulj, dok druge leže na dnu reke zbijene jedna uz drugu. Ali, ima riba koje zimi ne spavaju. To dobro znaju i ribolovci, pa lako dolaze do ulova u zimskim mesecima.

Zimski san sisara

Sitni sisari naprave brlog od trave i lišća i u njemu provedu zimu  Samo sisari i ptice imaju sopstvenu, ili kako se to kaže, stalnu temperaturu tela, koja ne zavisi od temperature vazduha. Kod svih drugih životinja, počev od sićušnih infuzitorija, pa sve do velikih riba i zmija, temperatura tela zavisi od temperature vazduha ili vode.  Medved i jazavac su toplokrvne životinje i njima ne smeta slab mraz. Ove životinje zimi spavaju zato što nemaju šta da jedu. Već u poznu jesen medved priprema sebi brlog i u novembru spava zimskim snom. U to vreme on obično čuje šta se oko njega događa. Ako ga probudi buka nedaleko od brloga, medved ustaje, izlazi napolje i počinje da luta po šumi. Ni jazavac ne spava dubokim snom. Čim malo otopli, on takođe izlazi iz svog skrovišta i šeta.  Jež, kada su dani hladni, može da spava i po pet-šest meseci. On još u jesen priprema sebi zimsko prebivalište - u neko udubljenje oko panja dovlači suvo lišće, travu i mahovinu, a zatim pada u dug zimski san.

Zimski san medveda

Medvedi su najpoznatije zimske "spavalice"

Zima donosi sobom hladnoću i glad u svet životinja. Neke tada nemaju čime da se hrane, dok je drugima hladno i gladne su. Zato se većina njih i priprema da preživi do proleća.

Ako zimi odete u šumu, nađite panj sa tek osušenom korom i skinite je. Ispod nje ćete naći pravu kolekciju insekata. Ako je napolju toplije, videćete i kako se kreću. Međutim, ako je mraz, oni su nepokretni, pa čak i pokriveni injem. Čim ovako nepokretnog insekta stavite na dlan on će se za nekoliko minuta zagrejati i pokrenuti. Temperatura njegovog organizma za vreme zime može da bude i niža od nule. Ali, on se neće smrznuti sve dok u njemu ne počnu da se stvaraju mikroskopska zrnca leda.

Slepi miševi spavaju zimi, ali ne uvek tamo gde su proveli leto. Neke vrste slepih miševa odleću u jesen na jug i tamo u snu provode zimu. Lete, takoreći na kraj sveta, da bi - spavali.

Žabe, zmije i gušteri u zimskim mesecima imaju dva problema. Najpre, oni nemaju šta da jedu, a zatim, smeta im njihova nestalna temperatura tela. One su hladnokrvne životinje i temperatura njihovog organizma zavisi od temperature vazduha. Ako zahladni, one postaju slabo pokretljive i koče se od hladnoće. Tada oko njih može postojati brdo hrane, ali one neće moći da je jedu.